09.07.2010. 00:00
Autor: B92
Ni 11 godina posle NATO bombardovanja nije poznato šta će biti sa srušenim kompleksom zgrada bivšeg Generalštaba u Ulici kneza Miloša. Jedinstven stav o tome ne postoji ni među državnim institucijama, pa tako ni saglasnost da li bi ove objekte, koji su u međuvremenu proglašeni za spomenik kulture, trebalo potpuno srušiti, rekonstruisati ili prodati.
Ovaj kompleks od dve zgrade, poznate kao „Sutjeska I i II“, bombardovan je dva puta, u noći između 29. i 30. aprila i 7. i 8. maja 1999.
Od tada do danas ne prestaje polemika šta sa njima treba uraditi. Osim što su ruševine delimično ograđene, sve stoji isto kao i pre više od deceniju, a ovo gradsko ruglo ne prestaje da ostavlja loš utisak na svakog Beograđanina, slučajnog prolaznika ili turistu.
Spor oko uređenja ovih objekta praktično je počeo pre pet godina, kada su one proglašene za spomenik kulture. To znači da svako ko krene u bilo kakvu adaptaciju, rekonstrukciju ili njihovo uređenje, mora da sačuva autentičan izgled objekata, odnosno onako kako su izgledale pre bombardovanja.
Direkcija za imovinu, koja je zajedno sa Ministarstvom odbrane vlasnik ovih objekata, dva puta je bezuspešno pokušavala da ih proda. Oba puta nije bilo zainteresovanih kupaca, jer uslovi nisu dozvoljavali ni rušenje objekta ni menjanje izgleda.
Iako su svi svesni da je to što su ovi objekti pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika prepreka za investitore, do sada nije bilo inicijative da se taj status promeni.
"Inicijat ivu za skidanje zaštite može da podnese vlasnik objekta, u ovom slučaju Direkcija za imovinu ili Ministarstvo odbrane, ali konačnu odluku donosi Vlada Srbije. Do sada takvih inicijativa nije bilo", objašnjava Lidija Kotur iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ističući da do sada nije bilo nikakvih pritisaka da se status ovih objekata promeni.
Koliko je priča sa zgradama Generalštaba komplikovana, govori i to što ne postoji jedinstveni stav čak ni u načinu na koji bi one trebalo da budu prodate.
Ministarstvo odbrane smatra da nije trenutak za prodaju, ali da je za njih prihvatljivo rešenje da u zamenu za objekte Generalštaba dobiju nove nekretnine na drugoj lokaciji.
"Ove zgrade su zaštićeni spomenik kulture i, dok se to ne reši, ideja Ministarstva je da investitor koji uzme te zgrade Vojsci izgradi druge objekte. Od njega bismo tražili da izgradi objekte odgovarajuće kvadrature. Tako bismo dobili novu zgradu i izmestili bismo se na drugu lokaciju, jer nema potrebe da Vojska bude u centru grada. Generalštab je naše „porodično blago“ i nije nam želja da ga prodamo, naročito ne sada kada su cene nekretnina najniže u poslednjih deset godina", kažu u Ministarstvu odbrane.
Čini se da su jedino arhitekte jedinstvene u tome da nikako ne treba menjati izgled ovih objekta. Oni smatraju da je Generalštab jedno od najvrednijih ostvarenja arhitekture na ovim prostorima čiji je autor profesor Nikola Dobrović, jedan od najčuvenijih srpskih arhitekata.
"Ovo delo spada u sam vrh jugoslovenske arhitekture, a njegova vrednost nadilazi nacionalne granice. To je savremena arhitektura sa autentičnim pečatom Dobrovića i njegova vrednost može da se poredi sa Avalskim tornjem. Naše mišljenje je da spoljni oblik treba da ostane ali da se eventualno menja unutrašnja struktura, koja može da dobije neku drugu namenu. Zalažemo se za raspisivanje međunarodnog arhitektonskog konkursa kako bi se povratio stari sjaj ovom velelepnom zdanju", kaže Ivan Rašković, predsednik Društva arhitekata Beograda.
Pojedine arhitekte smatraju da je zgrada Generalštaba postala brend, kao i da ne postoji ni jedan stručan časopis ili enciklopedija, a da se ova građevina ne pominje.
"Prodaja ove zgrade je pokušavana nekoliko puta, ali bezuspešno. Investitori koji su se pojavljivali zahtevali su da se zgrada ruši ali naravno, pošto je pod zaštitom Zavoda, to nije bilo moguće. Ideja je bila da se objekat vrati u prvobitno stanje kad je reč o fasadi i izgledu, a da unutra investitor može da radi šta želi. Lično mislim da objekat treba vratiti u prvobitno stanje i zaboraviti priču oko prodaje. Država objekat treba da otkupi od Vojske i da ga nameni za kulturi ili univerzitetu", predlaže bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić.
